Ekonomski značaj upotrebe peleta je u efikasnom načinu smanjenja energetskog siromaštva za evropske građane. Njegova upotreba u različitim privrednim sektorima, kao što su usluge, poljoprivreda i industrija povećava njihovu profitabilnost, a industrija peleta doprinosi mnogim ruralnim i regionalnim ekonomijama u Evropi, stvarajući radna mesta i doprinoseći mobilizaciji i razvoju lokalnih resursa.
Ekonomska korist upotrebe peleta
Ekonomske koristi peleta ogledaju se i u njegovoj pristupačnoj i manje varirajućoj ceni od fosilnih goriva – od 2007. cena peleta je bila u proseku 50% niža u odnosu na cenu mazuta i 40% niža u odnosu na naftu u zemljama članicama EU koje su lideri na tržištu peleta.
Na individualnom nivou uštede koje donosi izbor peleta su izuzetno značajne u domaćinstvu. Peći i kotlovi za pelet pretvaraju više od 85% energije sirovine u toplotnu, vraćajući investiciju u ogrevno telo za oko 4 godine, nakon čega donose uštede od oko 400 evra godišnje u odnosu na ogrev fosilnim gorivima.
Tehnologija proizvodnje peleta
Tehnologija proizvodnje peleta se sastoji od nekoliko ključnih faza – prijema sirovine (drvenih trupaca odgovarajuće klase), drobljenja-usitnjavanja trupaca do nivo sečke 40×40,mlevenja – usitnjavanja do nivoa ivera, sušenja ivera produktima sagorevanja u rotacioonim sušarama bubanjskog tipa, naknadnog mlevenja osušenog ivera, presovanja – peletiziranja, hlađenja i pakovanja.
Na početku procesa, sirovina-drveni trupci se drobe – usitnjavaju na mašinama specijalne konstrukcije do nivoa sečke veličine max 40x40mm.
Tako pripremljena sečka se melje-usitnjava na mlinovima, do nivoa ivera koji se selektira kroz sito otvora Ø14mm i otprema transportnim sredstvima do sušara.
U sušarama, rotacionog-bubanjskog tipa se iveru oduzima višak vlage (iznad 15%) strujanjem mešavine očišćenih produkata sagorevnja(dobijenih iz ložišta-generatora toplote procesom sagorevanja drvene sečke-kao goriva) i okolnog vazduha.
Iver odgovarajuće vlage (10-15%)se pneumatskim transportom doprema na mlin gde se dodatno melje i selektira kroz sita sa otvorima od Ø6mm.
Ovako dodatno usitnjen iver, obezbeđuje bolju homogenizaciju,mešanje ivera pre procesa presovanja (peletiziranja) u samoj pelet presi.
Presovanje ivera se odvija uz pomoć valjaka-rolera, koji mehanički utiskuju iver u matricu i iz nje izlazi kao formiran gotov proizvod pelet. Mehaničkim utiskivanjem i procesom trenja u samoj matrici oslobađa se veća količina toplote koja se gotovom peletu oduzima procesom hlađenja.
Proces hlađenja se odvija obezbeđivanjem prinudnog strujanja (uz pomoć ventilatora) okolnog vazduha kroz sam hladnjak peleta.
Kvalitetnim završetkom procesa hlađenja omogućen je i kvalitetan proces pakovanja peleta u vreće od 15kg ili pak u Big Beg vreće od 1030kg.
Tehnološki proces proizvodnje se završava unutrašnjim transportom do mesta skladištenja-magacina ili direktnim pakovanjem u transportna sredstva-kamione, kojim se pelet odprema do kupaca, korisnika.
Glavna odlika proizvodnje peleta je korišćenje čiste, hemijski netretirane drvne mase, drvne piljevine, bez upotrebe ikakvih hemijskih vezivnih sredstava.
Finalni proizvod pelet je valjkastog oblika, prečnika 6-8 mm i dužine 10-30 mm, sa vrlo niskim sadržajem vlage (manje od 10%), što omogućava efikasnost pri sagorevanju stvarajući svega 1% pepela.
Pelet se smatra jednim od retkih apsolutno prirodnih, sigurnih i zdravih energenata jer ne proizvodi gasove koji izazivaju efekat staklene bašte. Kao i ostala drvna biomasa, zadovoljava visoke ekološke standarde, minimalnim zagađenjem vazduha i okoline jer ima manje od dozvoljenih graničnih vrednosti emisija CO i prašine, i neutralan je nosač CO2 jer stvara istu količinu ugljen dioksida koju je drvo koristilo prilikom svog rasta.
