Proizvodnja peleta
Nakon 12 godina neprekidnog rasta proizvodnja drvnog peleta u Srbiji prvi put je zabeležila pad u 2018. godini u iznosu od 1,3%. Pad proizvodnje zabeležen je kod većine velikih proizvođača, a glavni razlog predstavljalo je obustavljanje proizvodnje tokom januara i februara meseca usled velikih zaliha koje su se stvorile zbog naglog uvoza peleta u drugoj polovini 2017. godine kao i uvođenja taksi na Kosovu za robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Iako se ne radi o značajnom padu ipak postoji veliko nezadovoljstvo kod većine domaćih proizvođača da se još uvek ništa nije uradilo po pitanju donošenja regulative o obaveznom ispitivanju kvaliteta za pelet koji se uvozi u Srbiju. Tim pre što su oni u obavezi da poseduju odgovarjuće sertifikate i ateste prilikom izvoza njihovog peleta na tržišta drugih zemalja, a posebno u EU.
Izvoz peleta
Zbog nagomilanih zaliha na kraju grejne sezone 2017/2018. godina domaći proizvođači su se već u prvom kvartalu 2018. godine opredelili za zaključivanje ugovora sa distributerima iz Italije, Slovenije i Grčke opredeljujući tako značajne količine svog peleta za izvoz. Na taj način oni su se preventivno zaštitili od eventualnih nestabilnosti na domaćem tržištu tokom nove grejne sezone. To je u velikoj meri doprinelo ponovnom rastu izvoza peleta iz Srbije koji je u 2018. godini dostigao iznos od 92.051 tonu i tako se približio psihološkoj granici od 100 hiljada tona. U poređenju sa prethodnih pet godina ovo je najveća vrednost izvoza. Jedan od razloga dupliranja izvoza u 2018. godini predstavljala je “kriza“ na domaćem tržištu koju je izazvao nagli rast uvoza peleta, posebno iz Ukrajine, tokom 2017. godine.
Vrednost izvoza drvnih peleta iz Srbije u 2018. godini dostigla je 16,9 miliona USD i u odnosu na 2017. godinu povećana je za 2,2 puta. Najznačajnije zemlje za izvoz peleta u 2018.godini bile su Severna Makedonija i Italija. Učešće ove dve zemlje u ukupnoj vrednosti izvoza drvnih peleta iznosilo je 73% pri čemu je učešće Severne Makedonije iznosilo 46,5%, a Italije 26,5%. U Severnu Makedoniju izvezeno je 44.680 tona u vrednosti od 7,8 miliona USD što je za 35% više u odnosu na 2017.godinu. Povećanje izvoza drvnih peleta u Severnu Makedoniju rezultat je rasta njihove potrošnje u ovoj zemlji i nemogućnosti domaćih proizvođača da tu potrošnju zadovolje sopstvenom proizvodnjom. Međutim, takse koje su uvedene na Kosovu za robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine takođe su predstavljale značajan faktor rasta izvoza peleta u Severnu Makedoniju zbog njihovog reeksporta na Kosovo.
Kada je u pitanju izvoz peleta u Italiju on je u 2018. godini porastao 3,2 puta dostigavši iznos od 21.920 tona ili 4,4 miliona USD. Ipak, najveći rast izvoza peleta u 2018.godini zabeležen je u Sloveniju i to 11 puta. Naime u 2017.godini izvoz peleta u ovu zemlju iznosio je svega 740 tona dok je u 2018.godini dostigao 8.233 tone u vrednosti od 1,5 miliona USD. Slično je bilo i sa izvozom peleta u Grčku koji je porastao sa 808 tona u 2017.godini na 6.220 tona u 2018.godini. Učešće Slovenije u ukupnoj vrednosti izvoza peleta iz Srbije iznosilo je 9,0%, a Grčke 6,5%.
Prosečna izvozna cena u 2018.godini iznosila je 184 USD/toni što je za 2 USD više u odnosu na prosečnu izvoznui cenu iz 2017.godine ali je još uvek značajno ispod najviše vrednosti koja je ostavrena 2014.godine u iznosu od 212 USD/toni. Najveća prosečna izvozna cena ostvarena je u izvozu na tržište Italije u iznosu od 204 USD/toni što pokazuje da se na ovo tržište izvozio samo najkvalitetniji pelet. Sledi Slovenija sa 186 USD/toni, Grčka sa 178 USD/toni i Severna Makedonija sa 176 USD/toni.
Uvoz peleta
Nakon rekordnog uvoza peleta u 2017.godini njihov uvoz u 2018.godini je naglo opao dostigavši iznos od 25.565 tona što je za skoro tri puta manje u odnosu na prethodnu godinu. Ukrajina je i u 2018.godini ostala vodeća zemlja iz koje je uvezeno 9.935 tona u vrednosti od 1,36 miliona USD ili 38,8% u odnosu na ukupan uvoz. Slede Bosna i Hercegovina iz koje je uvezeno 5.290 tona, Hrvatska sa 4.977 tona i Crna Gora sa 4.323 tone. Učešće ove četiri zemlje u ukupnom uvozu drvnih peleta u Srbiju iznosilo je skoro 96% što pokazuje da je učešće ostalih zemalja simbolično.
Prosečna uvozna cena drvnog peleta iz Ukrajine u 2018.godini iznosila je 137 USD/toni što je i dalje veoma niska cena u odnosu na prosečne cene po kojima se uvozio pelet iz ostalih zemalja. Prosečna uvozna cena peleta iz Crne Gore iznosila je 150 USD/toni, iz Bosne i Hercegovine 157 USD/toni, a iz Hrvatske 186 USD/toni. U odnosu na 2017.godinu, kada je prosečna uvozna cena peleta iz Ukrajine iznosila 113 USD/toni, njihova uvozna cena u 2018.godini porasla je za 24 USD/toni što samo po sebi govori da su uvozne cene u 2017.godini bile nerealno niske. Uvoz peleta u Srbiju i njihova distribucija u maloprodaju i dalje se odvijaju bez obaveze uvoznika i distributera za ispitivanjem njihovog kvaliteta. Inicijativa vodećih proizvođača koja je preko PKS upućena nadležnom minsitarstvu za donošenjem Pravilnika o kvalitetu drvnih goriva i dalje je bez odgovora. Zbog toga i dalje ostaje preporuka potrošačima da prilikom kupovine peleta obrate pažnju da li pelet koji im se nudi poseduje EN plus sertifikat ili ne. U pogledu posedovanja EN plus sertifikata situacija se malo popravila u odnosu na prethodnu godinu tako što je broj domaćih proizvođača koji poseduju ovaj sertifikat porastao za 1 i početkom 2019.godine njihov broj je iznosio 7.
Cene peleta
Celokupno stanje na tržištu drvnog peleta u značajnoj meri se odrazilo i na njihove maloprodajne cene. U poređenju sa poslednjim kvartalom 2017.godine maloprodajne cene drvnog peleta u poslednjem kvartalu 2018.godine bile su niže u opsegu od 2,2% do 6,6% u zavisnosti od regiona i karakteristika snabdevenosti maloprodajnih objekata.
Očekivanja su da će tokom 2019.godinji doći do blagog rasta cena usled rasta potrošnje u brojnim objektima od javnog značaja koji su ušli u program Vlade za zamenu starih neefikasnih sistema grejanja na ugalj, mazut i lož ulje sa novim efikasnim sistemima na biomasu, pre svega na drvni pelet.
Piše: dr Branko Glavonjić, redovni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu
