Potrošnja peleta u Srbiji nastavila je svoj rast i u 2020.godini uprkos pandemiji i problemima koji su pratili proizvođače, trgovce ali i potrošače. Potrošnja je prešla 350 hiljada tona što je Srbiju svrstalo u vodeće zemlje u Jugoistočnoj Evropi po potrošnji ovog drvnog goriva.

Daleko iza Srbije su sve ostale zemlje regiona. Rast potrošnje drvnog peleta na domaćem tržištu rezultat je konstantnog rasta potrošnje u domaćinstvima, a u poslednje tri godine i naglog rasta potrošnje u objektima od javnog i komercijalnog značaja.

Drvni pelet potisnuo je potrošnju uglja, svojim visokim komforom koji pruža potrošačima.

Takodje je, svojom cenom i niskim nivoom emisija zagađujućih gasova,potisnuo i lož ulje. Najznačajnija kategorija potrošača drvnog peleta i dalje su domaćinstva. Ukoliko se nastavi ovakav trend može se očekivati da će već u grejnoj sezoni 2021/2022.godina biti dostignuta i premašena magična cifra od 100 hiljada domaćinstava u Srbiji koja koriste drvni pelet za potrebe grejanja.

Zbog izuzetno velike potrošnje u zemlji, izvoz drvnog peleta je pao ispod 20% od ukupne proizvodnje u 2020.godini što je za Srbiju dobro imajući u vidu činjenicu da je drvni pelet zeleni energent i da se najveće količine koje se proizvedu potroše u Srbiji. Takva situacija nije u drugim zemljama regiona u kojima je učešće izvoza drvnog peleta u odnosu na proizvodnju preko 70%.

Izuzetno povoljna situacija u potrošnji peleta rezultat je višegodišnjeg rada na edukaciji potrošača, mera Vlade Republike Srbije kojima je smanjena stopa PDV-a sa 20% na 10%, renoviranja velikog broja objekata od javnog značaja (škole, dečiji vrtići, domovi zdravlja, ambulante, bolnice, lokalna administracija i drugi) u kojima je izvršena zamena uglja i lož ulja sa drvnim peletom. Taj trend se nastavio i tokom prva četiri meseca 2021.godine tako da se može očekivati dalji rast potrošnje peleta i u javnom sektoru.

Pored domaćinstava i javnog sektora sve je veći broj komercijalnih objekata (restorani, hoteli, poslovni objekti) koji prelaze sa korišćenjanekog od fosilnih goriva nakorišćenje drvnog peleta. Razlozi su vrlo jasni: visok komfor, niži troškovi i sigurno snabdevanje usled dobre ponude drvnog peleta tokom cele godine. Upravo u segmentu distribucije drvnog peleta napravljen je veliki pozitivan pomak u poslednje tri godine.

Broj distributera (prodavaca) raste iz godine u godinu, a njihova saradnja sa domaćim proizvođačima se razvija na obostrano zadovoljstvo, što za rezultat ima stabilne cene i ponudu tokom cele godine. Sve to je uticalo da je nivo poverenja potrošača u drvni pelet postao veoma visok i dalje raste.

U poslednje tri godine nije bilo većih oscilacija kada su u pitanju maloprodajne cene drvnog peleta, što je za krajnje potrošače jedan od važnih faktora poverenja u ovo drvno gorivo. Prema podacima Centra za trgovinu drvetom Šumarskog fakulteta u Beogradu prosečna maloprodajna cena drvnog peleta na nivou Srbije iznosila je:

• u 2019.godini 204,3 €/toni,
• u 2020.godini 200,1 €/toni i
• u prva četiri meseca 2021.godine 201,1 €/toni.

U pitanju su prosečne cene što znači da postoje regioni sa nešto višim, ali i regioni sa nižim cenama u odnosu na navedene prosečne cene.

Aktuelno stanje u proizvodnji, prodaji, izvozu i uvozu pokazuje da se i u 2021.godini može očekivati dobra snabdevenost domaćeg tržišta drvnim peletom i stabilnost njegove cene. Najavljeni podsticaji iz Ministarstva rudarstva i energetike za zamenu starih ložnih uređaja sa visokoefikasnim uređajima kakvi su uređaji na pelet, koji bi trebali da startuju u drugoj polovini 2021.godine, doprineće dodatnom rastu potražnje, a time i potrošnje ne samo u ovoj već i u narednim godinama. Ovo tim pre što u segmentu domaćinstava, kao najbrojnije kategorije potrošača energenata u Srbiji, postoji veliki broj ložnih uređaja na čvrsta goriva starosti preko 10godina. Njihovom postepenom zamenom sa novim visokoefikasnim uređajima smanjivaće se potrošnja fosilnih goriva (posebno uglja), apovećavati potrošnja zelenih goriva kakava su drvna goriva, a posebno pelet.

Zbog svega navedenog tržište Srbije postalo je veoma atraktivno za inostrane proizvođače (posebno iz regiona) i trgovce peletom koji nastoje da deo svoje proizvodnje plasiraju na tržište u Srbiji umesto izvoza u Italiju i druge zemlje Evropke unije. Iz tog razloga uvoz drvnog peleta je ponovo porastao u 2020.godini dostigavši nivo od 40,5 hiljada tona. Uvoz je sačinjavao skoro 12% ukupne potrošnje u 2020.godini. Ono što zabrinjava jeste činjenica da je kvalitet drvnog peleta koji se uvozi u Srbiju sa velikim oscilacijama, a time i cenama, što nije dobro posmatrano sa stanovišta krajnjeg potrošača. Iz tog razloga dalja edukacija potrošača o tome kako izabrati kvalitetan pelet biće nastavljena. Sertifikati, kao što je EN plus sertfikat,  i atesti o ispitivanju peleta koje izdaju akreditovane laboratorije jedan su od znakova prepoznavanja peleta čiji je kvalitet kontrolisan od strane nezavisnih kontrolnih organizacija. Uloga domaćih medija u procesu edukacije potrošača je veoma važna.

Drugi važan korak predstavlja donošenje odgovarajuće regulative kojom bi se uredila oblast distribucije drvnog peleta i drugih drvnih goriva. To nije važno samo sa stanovišta zaštite krajnjih potrošača, u smislu ponude goriva odgovarajućeg kvaliteta, već i sa stanovišta smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Najavljena politika dekarbonizacije energetskog sektora u Srbiji ohrabruje i pruža optimizam da će se i u oblasti tržišta čvrstih goriva u Srbiji ubrzo doneti odgovarajuća regulativa. Donošenjem  novih sistemskih mera koje predlažu proizvođači i drvna struka još više bi se učvrstio ugled i pozicija Srbije u regionu u ovoj oblasti. Dodatno, smanjila bi se i emisija zagađujućih gasova koji potiču iz individualnih ložištačime bi se dao značajan doprinos naporima cele zajednice za poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji.

Autor: prof. dr Branko Glavonjić,redovni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu