Piše: dr Branko Glavonjić, redovni profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Drvne pelete predstavljaju jedan od proizvoda drvne industrije koji je u poslednjih dvadeset godina imao najveće stope rasta proizvodnje, potrošnje i trgovine na globalnom ali i na nivou mnogih zemalja u svetu uključiv i Srbiju. Ovakva ekspanzija proizvodnje, potrošnje i trgovine rezultat je više faktora od kojih su najznačajniji:

• komfor koji drvne pelete omogućavaju prilikom korišćenja,
• visok stepen efikasnosti prilikom sagorevanja i oslobađanje velike količine energije,
• male količine pepela i
• karakteristika da se radi o gorivu koje se proizvodi iz obnovljivih izvora i kao takvo pripada grupi tzv. zelenih energenata.

U poslednjih sedamnaest godina proizvodnja drvnih peleta u svetu je povećana preko 18 puta što samo po sebi pokazuje o kakvoj ekspanziji se radi. Nijedan drugi proizvod od drveta u novije vreme nije imao ovakvu ekspanziju rasta proizvodnje kao što to ostvaruje proizvodnja drvnih peleta.

Proizvodnja peleta

Sa proizvedenih 17,7 miliona tona u 2017.godini Evropa je predstavljala najvećeg svetskog proizvođača drvnih peleta sa učešćem od oko 47% u svetskoj proizvodnji. Drugog najvećeg svetskog proizvođača ovog drvnog goriva predstavljala je Severna Amerika, a od ostalih regiona i zemalja izdvajaju se Azija i Rusija.

Potrošnja peleta

Iako u globalnoj proizvodnji učestvuje sa skoro 50%, kada je u pitanju globalna potrošnja drvnih peleta Evropa je lider u svetu sa potrošnjom od preko 23 miliona tona ili skoro 80% od ukupne svetske potrošnje. Najveći rast potrošnje drvnih peleta u Evropi ostavren je u segmentu proizvodnje električne energije u CHP postrojenjima i to pre svega u Velikoj Britaniji, Belgiji i Danskoj.

Potrošnja peleta u Srbiji

Kada je u pitanju Srbija proizvodnja drvnih peleta nastavila je rast u 2017.godini prešavši psihološku granicu od 300 hiljada tona. Tokom prva tri meseca 2018.godine proizvodnja je bila usporena zbog velikih zaliha koje su opterećivale skoro sve proizvođače, a koje su posledica naglog uvoza peleta u Srbiju u 2017.godini, posebno iz Ukrajine, ali i relativno blage zime i smanjene potrošnje u domaćinstvima kao najznačajnijoj kategoriji potrošača. Međutim, situacija se popravila od aprila meseca kada je je ponovo potražnja počela da raste, kako na domaćem tržištu tako i u izvozu.

Iako je potrošnja drvnih peleta u Srbiji u poslednje četiri godine rasla po prosečnoj godišoj stopi od 21% stanje u ovom segmentu nije zadovoljavajuće. Ovo tim pre što se i dalje skoro 30% od ukupne proizvodnje izvozi. Pri tom izvoz drvnih peleta se ne može posmatrati kao izvoz bilo kog drugog proizvoda jer se radi o ekološkom gorivu čijim izvozom se izvozi zelena energija i direktno omogućava drugim državama da daju veći doprinos ublažavanju klimatskih promena nego što to daje Srbija. Konkretno da je količina drvne energije iz drvnih peleta koja je izvezena iz Srbije u proteklih deset godina potrošena u Srbiji umesto prirodnog gasa time bi Srbija dala direktan doprinos smanjenju emisija CO2 u iznosu od skoro 345 hiljada tona.

Po pitanju potrošnje drvnih peleta Srbija je lider u regionu Zapadnog Balkana sa potrošnjom od oko 215 hiljada tona. Zbog naglog rasta potrošnje i liderske pozicije u regionu Srbija je postala vrlo interesantno tržište za brojne inostrane proizvođače za plasman njihovih peleta na ovo tržište. Zbog toga je uvoz drvnih peleta u 2017.godini "eksplodirao’’ . U odnosu na 2016.godinu uvoz je porastao 3,7 puta dostigavši nivo od blizu 70 hiljada tona. Najviše peleta uvezeno je iz Ukrajine (31 hiljada tona), a zatim iz Bosne i Hercegovine (18 hiljada) i Hrvatske 10,5 hiljada tona). Nagli uvoz drvnih peleta u Srbiju poremetio je tržište u značajnoj meri, pre svega u sferi cena. Prosečna cena drvnog peleta koji je uvezen iz Ukrajine iznosila je 113 USD/toni što je značajno niže u odnosu na cenu po kojoj se proizvodi pelet u Srbiji.

Kvalitet peleta

Rast proizvodnje i izvoza drvnih peleta iz Srbije ne prati i adekvatno povećanje njihovog kvaliteta. U junu 2018.godine svega 6 proizvođača u Srbiji je posedovalo EN plus sertifikat dok većina malih i srednjih proizvođača nema EN plus sertifikat već samo izveštaje o ispitivanju domaćih laboratorija. Zbog toga je kvalitet drvnih peleta veoma promenljiv i kreće se od izuzetno dobrog do nezadovoljavajućeg. U 2017.godini bio je posebno problematičan kvalitet drvnih peleta koje su uvezene iz pojedinih zemalja jer nije postojala obaveza kontrole njihovog kvaliteta u postupku uvoza niti distribucije u maloprodaju. Pelete ovako niskog kvaliteta su stvorile velike probleme krajnjim potrošačima zbog čega je bilo dosta reklamacija i nezadovoljstava. Ukoliko bi se uvoz nekvalitetnog peleta, bez obaveze kontrole njihovog kvaliteta, nastavio i u narednim godinama to bi moglo da prouzrokuje ozbiljne probleme, ne samo domaćim proizvođačima koji proizvode kvalitetan pelet, već i sumnje kod krajnjih potrošača u ovo gorivo. Zbog toga je pokrenuta inicijativa za donošenje Pravilnika o kvalitetu drvnih goriva čijim bi donošenjem najviše bili zaštićeni krajnji potrošači jer bi se sprečila mogućnost distribucije u maloprodaju onog peleta koji ne ispunjava kriterijume kvaliteta koje propisuju odgovarajući standardi. Na potezu je nadležno ministarstvo.