Pelet je revolucionarno, visokokalorično, obnovljivo biogorivo koje se dobija tako što se strugotina, tj. piljevina koja ostaje nakon obrade drveta, a čija je vlažnost prvobitno smanjena na određeni procenat, tehnološkim procesom melje, suši i presuje uz pomoć posebnih presa. Drvo koje je osušeno i dovoljno usitnjeno tada prolazi kroz peletirku koja sasvim usitnjava delove drveta i potiskuje ga u matricu.

Opširnije o peletu i sve što treba da zante o grejanju na pelet...

Ekonomski značaj upotrebe peleta je u efikasnom načinu smanjenja energetskog siromaštva za evropske građane. Njegova upotreba u različitim privrednim sektorima, kao što su usluge, poljoprivreda i industrija povećava njihovu profitabilnost, a industrija peleta doprinosi mnogim ruralnim i regionalnim ekonomijama u Evropi, stvarajući radna mesta i doprinoseći mobilizaciji i razvoju lokalnih resursa.

Opširniji tekst...

Drveni pelet je proizveden iz usitnjenog drveta ili piljevine, valjkastog je oblika prečnika od 6-8 mm i dužine od 10 do 30 mm. Drveni peleti proizvode se pod izrazito visokim pritiskom, pod visokim pritiskom podiže se temperatura drveta i stvara se prirodni ‘lepak’ te peleti uspevaju zadržati oblik valjka i nakon što se ohlade. Peleti se obično proizvode u matrici, a ukupan sadržaj vlage je obično manji od 10 % mase u vlažnom stanju.  Proizvodi se od hrasta, bukve,  jasena, graba, topole, lipe i dr. to je vrlo kalorično gorivo čijim sagorevanjem nastaje svega 1% pepela.

Prilikom isporuke  pored težine, kontrolišu se i vlaga, sadržaj pepela i neto kalorijska vrednost. Nivo maksimalne vlage drvne pelete ne sme preći 10% masenih procenata u primljenom stanju (vlažna osnova). Zbog oblika i veličine lako se transportuju, jednostavno se pune ložišta peći koje koristimo za grejanje naših domova. U potpunosti zadovoljavaju visoke ekološke standarde čime nam omogućavaju kvalitetniji život ne ugrožavajući okolinu i prirodu. Kilogram peleta može proizvesti oko pet kilovat sati toplotne energije. Količina energije koju dobijamo gorenjem 2 kg peleta jednaka je litri loživog ulja. Osim energetske uštede, peleti su i ekološki podobna sirovina.

• Ekonomska isplativost- jeftinije grejanje.
• Grejanje na pelet je ekonomski najisplativije od svih ostalih vidova grejanja. 
• Energetska isplativost- visok stepen iskorišćenja
• Zbog svog sastava i proizvodnih osobina, stepen iskorišćenja drvenog peleta je izuzetno visok, tako da je ostatak pepela u granicama ispod 1% (u zavisnosti od proizvođača). 
• Ekološka isplativost- zanemarljiva emisija gasova i obnovljivi izvor energije.
• Osim energetske uštede, peleti su i ekološki podobna sirovina. Gorenjem peleta stvara se ista količina CO2 koliku je drvo koristilo prilikom svog rasta. Zbog toga je pelet neutralni nosač CO2 energije. Prilikom proizvodnje, pripreme i transporta peleta stvara se zanemariva količina CO2. U savremenim uslovima života, akcenat se stavlja na očuvanje životne sredine i goriva koja se proizvode iz biomase sve više dobijaju na značenju

• Iskorišćenost energije kod peleta je preko 90 %, dok je kod klasičnih peći, kotlova i kamina na ugalj i drva najviše 70%
• Pelet je od dva do šest puta jeftiniji u odnosu na one koji se dobijaju iz fosilnih goriva
• Korišcenjem peleta, smanjuje se efekat staklenika u atmosferi
• Posebna prednost peleta sastoji se u smanjenoj potrebi skladištenja u odnosu na drvo
• Samo najprikladniji deo drveta
• Pelet, nasuprot gorivima baziranim na nafti i uglju, ne sadrži supstance koje su toksične za ljude i okolinu.
• Jednostavni su za transport i skladištenje. 
• Proizvodi se od visoko kaloričnog drveta.

Moderna proizvodnja i propisani standardi kvaliteta doprinose da pelet ima ujednačenu gorivost i konstantnu energiju.

Energetska vrednost 4,9 kW/kg 
2 kg peleta = 1 litra ulja za loženje 
1 m3 peleta = 320 litara ulja za loženje 
Težina peleta 1 m3 = cca. 640 kg 
Ostatak sagorevanja 1% pepela

Biomasa je biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka biološkog porekla iz poljoprivrede(uključujući biljne i životinjske materije), šumarstva i povezanih industrija, kao i biorazgradivi deo industrijskog i komunalnog otpada. Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/2014).

Republika Srbija spada u zemlje koje su bogate resursima biomase, i sa aspekta njihove biološke raznolikosti, a i rasprostranjenosti.  Sve studije i analize pokazuju da je biomasa najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji. Procenjuje se na 3,405 Mt godišnje, od čega je  55% poljoprivredna i 45% drvna biomasa. Potencijal drvne mase iznosi 1,53 Mt. Šumska biomasa najzastupljenija je na jugu i u centralnoj Srbiji i njen stepen korišćenja je vrlo visok i do 66,7%. Procenjeni potencijal poljoprivredne biomase od ostataka poljoprivrednih kultura, ostataka u voćarstvu, vinogradarstvu i preradi voća je 1,67 Mt godišnje. Poljoprivredna biomasa je najzastupljenija na severu Srbije. Međutim, i pored velike rasprostranjenosti njen potentecijal se koristi u zanemarljivom procentu od 2%.

Trenutni kapaciteti za proizvodnju peleta u Republici Srbiji iznose oko 150.000 tona/godisnje. Do pre nekoliko godina, gotovo 90% proizvodnje se izvozilo. Danas je taj procenat nesto manji 65-70%.

 Drvna biomasa

• Ostaci i otpad nastao pri piljenju, brušenju, blanjanju...
• Često je to otpad koji opterećuje poslovanje drvno-prerađivačke firme
• Služi kao gorivo u vlastitim kotlovnicama, sirovina za proizvode, brikete, pelete
• Jeftinije je i kvalitetnije gorivo od šumske biomase

Sagorevanjem biomase dobija se toplotna energija koja se donedavno najčešće koristila za grejanje, kuvanje ili zagrevanje tople vode. U poslednjoj deceniji biomasa se upotrebljava i za proizvodnju električne energije. U energetske svrhe može se takođe koristiti i biogorivo, dobijeno konvertovanjem biomase u tečno stanje, kao i biogas, dobijen razlaganjem različitog biološkog otpada u gasovito stanje.

Prema agregatnom stanju, s uticajem na način energetskog korišćenja, biomasa se deli na čvrstu, tečnu i gasovitu.

U čvrstu biomasu ubrajaju se ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voćarstva i vinogradarstva, ostaci šumarstva, biljna masa brzorastućih biljaka, a pre svega brzorastućih šuma, deo selektovanog komunalnog otpada, ostaci iz drvoprerađivačke industrije, ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo.

Pod tečnom biomasom podrazumevaju se tečna biogoriva – biljna ulja, transesterifikovana biljna ulja – biodizel i bioetanol.